U okviru jednog od četiri modula Dijalektičko-bihejvioralne terapije učesnici uče i veštine tolerancije uznemirenosti koje im pomažu da se bolje nose sa bolnim emocionalnim iskustvima. Praktikovanjem ovih veština učesnici izgrađuju emocionalnu otpornost u odnosu na različite uznemiravajuće životne okolnosti.
Ove veštine su korisne onda kada se suočavamo sa situacijom koju ne možemo da kontrolišemo ili menjamo i kada nam je važno da naučimo kako da u takvoj situaciji upravljamo svojim emocijama, mislima i ponašanjem.
Bolni i teški događaji su sastavni deo života, a njihovo negiranje i neprihvatanje može voditi produbljivanju lične patnje. Kada govorimo o stresu, zapravo govorimo o subjektivnoj reakciji na različite stresne, uznemirijuće ili krizne događaje, reakciji koja nam „pogoršava trenutnu životnu situaciju“ i ugrožava psihofizičku dobrobit. Takve reakcije možemo da prepoznamo na emotivnom, kognitivnom i ponašajnom planu kroz neke od sledećih simptoma: razdražljivost, napetost, anksioznost, bespomoćnost, rasejanost, ishitreno donošenje odluka, blokada misaonog toka, konstantna prisutnost brige i negativnih misli, problemi sa spavanjem, povećan ili smanjen unos hrane, odlaganje obaveza i poslova i dr. Mogu biti prisutne i pretnje suicidom, pokušaji suicida, samopovređivanje, upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci kao i neka druga impulsivna i rizična ponašanja.
Ova ponašaju predstavljaju nezdrav način suočavanja i nošenja sa stresom, za razliku od zdravih načina koje učimo razvijajući veštine u okviru DBT treninga. Bez obzira koliko smo osetljivi na stres, regulisanje neprijatnih emocija spada u veštine koje svako od nas može da integriše u svakodnevni život i unapredi kvalitet istog. Veštine tolerancije stresa i uznemirenosti nam zapravo omogućavaju da ovladamo strategijama prihvatanja realnosti kao i strategijama podnošenja i prevladavanja kriznih situacija na način kojim ne produbljujemo ličnu patnju i učimo da razvijamo nove, funkcionalnije, načine ponašanja.