Dijalektičko-bihejvioralna terapija (DBT) spada u treći talas kognitivno-bihejvioralnih terapija. Osmislila ju je psihološkinja dr Marša Linehan, na osnovu sopstvenog iskustva sa psihijatrijskim lečenjem, 80-tih godina. Danas se smatra oblikom terapije koji je potvrđen brojnim istraživanjima („evidence based“). Glavni cilj DBT-a je da nauči ljude kako da žive u „ovde-i-sada“, nose se sa stresom na zdrave načine i poboljšaju odnose sa drugima i okruženjem.
DBT se sastoji od nekoliko komponenti (po kojima se i razlikuje od drugih terapijskih modaliteta)
Psihoterapija (individualna ili grupna; DBT ili drugog modaliteta), jedanput nedeljno
Trening veština (grupni ili individualni) – jedanput nedeljno, u trajanju 6-12 meseci, koji se najčešče sprovodi grupno (ali može i individualno). Ovaj trening vodi posebno obučena osoba/terapeut različit od onog koji sprovodi individualnu terapiju. Trening se sastoji iz četiri modaliteta, u kojima su integrisana dva važna procesa – prihvatanje i promena:
Telefonske konsultacije/koučing između seansi, kao oblik podrške za krizne situacije
Timska konsultacija psihoterapeuta i trenera veština – 1x nedeljno, sa ciljem usklađivanja rada sa klijentom
Teorijsku osnovu DBT-a čine:
Biosocijalna teorija emocionalne disregulacije – emocionalna disregulacija uključuje šablon nestabilnosti u regulaciji emocija, kontroli impulsa, interpersonalnim odnosima i slici o sebi (koji često rezultuju ozbiljnim problemima kao što su samopovređivanje, suicidalnost, bolesti zavisnosti, poremećaji ishrane, impulsivno agresivno ponašanje itd.) Nastaje kao rezultat interakcije biološke dispozicije (vulnerabilnosti) i neprihvatajućeg, obezvređujućeg (invalidirajućeg) okruženja, koje je propustilo da nauči dete da identifikuje i modifikuje uzbuđenje, toleriše stres, veruje sopstvenim emocijama i interpretacijama događaja.
Dijalektika, u fundamentalnom smislu, realnost shvata kao celinu (ponašanje se ne može razumeti izvan konteksta u kome nastaje) te kao proces stalne promene (a terapija pomaže klijentima te promene lakše prihvate). S druge strane, realnost se sastoji od unutrašnjih opozitnih sila (teza i antiteza), a zatim se suprotnosti uklanjaju rezultujući novim rešenjem – sinteza. Polarizacije, dihotomije i stalno kretanje u ekstremima mišljenja, ponašanja i emocija, koja su karakteristična za izraženu emocionalnu disregulaciju, po DBT-u, predstavljaju dijalektičke podbačaje.
Glavni cilj terapije je da umanji učestalost i intenzitet ekstremnih polarizovanih misli, emocija i ponašanja i poveća zadovoljstvo životom kroz uravnoteženo, integrisano doživljavanje i poboljšanje međuljudskih odnosa.
Važan element DBT-a je validacija klijenta, kroz koju uči da prihvati sebe i svoje ponašanje, kao uslov za postepenu promenu. Umesto samosuđivanja, razvija se razumevanje šireg konteksta i funkcije problematičnog ponašanja, savladavanje zdravih veština za njegovu regulaciju, posmatranje i opisivanje unutrašnjih stanja i ponašanja na neosuđujući, radoznali, način.
Originalno je nastala kao terapija kojom se uspešno tretirao granični poremećaj ličnosti i hronična suicidalnost, danas se smatra terapijom izbora za sve probleme kod kojih je izražena emocionalna disregulacija i/ili autodestruktivna ponašanja kod odraslih i adolescenata, kao što su:
- Poremećaji ishrane (bulimija, kompulsivno prejedanje)
- Samopovređivanje
- Generalizovani anksiozni poremećaj
- Hronična depresija
(uključujući i onu koja ne reaguje na druge tretmane) - Suicidalnost
- Post-traumatski stresni sindrom
- Bipolarni poremećaj
- Granični poremećaj ličnosti
- Bolesti zavisnosti
- Problemi sa besom i nasilničko ponašanje